Medijski izazov – izveštavanje o EU i evropskim integracijama

Medijski profesionalci, predstavnici akademske zajednice i novinarskih udruženja u Srbiji razgovarali su o tome kako mediji izveštavaju o EU i evropskim integracijama na debati “Medijski izazov – Evropska unija”, ocenivši da je izveštavanje često protokolarno i u direktnoj vezi sa političkom voljom vlasti.  

Na onlajn debati održanoj 17. februara u organizaciji projekta “Puls Evrope – medijske posete EU”, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Aleksandra Krstić rekla je da istraživanja pokazuju da je u Srbiji izveštavanje o EU u tradicionalnim medijima protokolarno, svedeno na dnevnu politiku, bez udela građana i sa vrlo malo eksperata u ulozi  sagovornika.

Ona je istakla da EU nije vodeća tema ni u zapadnoevropskim medijima, gde ne dobija više od 10 odsto medijskog prostora, ali da je on mnogo veći kada se o evropskim temama izveštava iz nacionalnog ugla.

Direktor agencije FoNet i član Upravnog odbora Asocijacije medija Srbije Zoran Sekulić izjavio je da stanje stvari na javnoj sceni kada je u pitanju EU direktno zavisi od političke volje vlasti. On je  ocenio da, ako je suditi po onome što piše štampa i što se dešava na političkoj sceni, evropske integracije Srbije nisu dominantna tema.

Dodao je da se EU pojavljuje u protokolarnim vestima i da se u prvi plan uglavnom stavlja značaj ekonomske saradnje, a da temeljne vrednosti na kojima počiva EU ne postoje ni na političkoj ni na medijskoj sceni.

"Ako i postoje, to je u onim medijima koji nisu pod kontrolom vlasti i samim tim su prilično marginalizovani, a njihovi kapaciteti da dopru do javnosti su ograničeni, ne samo iz finansijskih razloga, nego pre svega što su suočeni sa silnim političkim barijerama", kazao je Sekulić.

Glavni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija rekao je da se o evropskim integracijama u domaćim medijima najčešće izveštava sa dnevno-političkog aspekta i da su to najčešće protokolarni događaji kao što su susreti zvaničnika Srbije sa zvaničnicima EU ili evropskih zemalja.

"Primetno je da domaći mediji o EU govore vrlo površno, jezički i terminološki nezanimljivo, što smeta građanima i odvlači ih od tema evropskih integracija", rekao je Štiplija.

Novinarka Radio-televizije Vojvodine Ljubica Gojgić izjavila je da mediji u izveštavanju o EU ne treba da budu opterećeni narativima i da je posao novinara, bez obzira da li je evroentuzijasta ili evroskeptik, da izveštava istinito, na vreme i poštujući profesionalne standarde.

Gojgić je rekla da je EU političko-ekonomski savez i da je logično da se prati na dnevno-političkom nivou, kao i da nije sigurna da se sve teme u vezi sa EU mogu predstaviti tako da se pokaže kakve koristi građani imaju od nje. Ocenila je da su mediji u izveštavanju o EU "slika i prilika medijske scene u Srbiji i srpskog društva", gde je sve crno-belo i gde je sve polarizovano.

Dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić izjavio je da je to kako i koliko se prate evropske teme pre svega u vezi sa politikom. "Ako je politika zainteresovana za Evropu onda će toga biti i u medijima", rekao je Gajić, dodajući da je dužnost novinara da prati da li se sprovodi proces evropskih integracija koje su deklarisane kao jedan od glavnih strateških prioriteta države.

Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović Stevanović rekla je da se NUNS godinama bavi usavršavanjem medija kada je u pitanju izveštavanje o evropskim temama. Istakla je da su organizovane i obuke o IPA fondovima, kao kompleksnoj temi za izveštavanje.

Debatu su pratili novinari beogradskih i lokalnih medija. Glavna urednica agencije Jugpress Ljiljana Stojanović istakla je da bi bilo dobro da se kroz praktične primere u lokalnim sredinama pokaže kako Evropska unija pomaže bolji život građana. “Kao neko ko dolazi iz lokalnih medija, ja zagovaram taj pristup da se kroz konkretme projekte i praktične primere pokaže ljudima šta sve EU čini za njih”, rekla je ona.