Panel o Evropskom aktu o slobodi medija održan u Nišu

Evropski akt o slobodi medija prvi je sveoubhvatan akt koji može da pruži dobru osnovui za zaštitu pluralizma i nezavisnost medija na Starom kontinentu, ali je još rano za procenu kakvi će biti njegovi dometi, ocenili su učesnici panela održanog 21. januara u Evropskoj kući u Nišu.

Panel diskusija “Evropski akt o slobodi medija – perspektive i značaj za zemlje kandidate” okupila je akademske stručnjake medijskog prava i predstavnike medijskih udruženja. Organizovana je u saradnji projekta Puls Evrope – medijske posete EU i Evropske kuće u Nišu, a uglavnom za medijske profesionalce, studente i profesore Departmana za medije i komunikacije niškog Filozofskog fakulteta.

Evropski akt o slobodi medija (European Media Freedom Act – EMFA) može se oceniiti revolucionarnim, jer je to prvi put da Evropska unija donosi regulatornu inicijativu kojom će pravno urediti process digitalne transofrmacije, rekla je profesorka u penziji Snježana Milivojević. Regulativa zajednički reguliše oblast medija i primenuuje se direktno, bez uplitanja države, na celoj teritoriji EU. Ona je podsetila da EMFA zamenjuje do tada postojeću Direktivu o audiovizuelnim medijskim uslugama, ali da sada uredjuje i velike digitalne platforme.  Gradi se celovit regulativni okvir za digitalni svet, jer su u protekle dve godine usvojeni Akt o digitalnim uslugama, Akt o digitalnom tržištu, Akt o veštačkoj inteligenciji. Time se pokušava da velike platforme i mali web sajtovi imaju jednake uslove na tržištu digitalnih usluga, da se spreči maligni uticaj dezinformacija ili ponuda „fake usluga“, i garantuju slobode i ljudska prava korisnika, ocenila je Milivojević.

Docent Filozofskog fakulteta u Nišu Andrej Blagojević predstavio je najvažnije delove Akta o slobodi medija, od kojih je prvi deo zaštita uređivačke nezavisnosti, zaštita novinarskih izvora uključujući i od upotrebe špijunskog softvera. Drugi veliki segment predstavlja osiguranje nezavisnog funkcionisanja javnih servisa i kako poboljšati transparentnost vlasništva nad medjima, dok se treći odnosi na uredjenja objavljivanja medijskih sadržaja na velikim onlajn platformama.

Generalna sekretarka Hrvatskog novinarskog društva Melisa Skender rekla da je kao članica EU, Hrvatska u obavezi da primeni Evropski akt o slobodi medija ali da u tome kasni. Dodala je da je u toku javna rasprava o zakonu o primeni EMFA umesto reforme medijskih zakona koja je neophodna. Skender je rekla i da su objavljeni podaci o medijskom vlasništvu.

Tijana Blagojev, istraživačica Centra za medijski pluralizam i slobodu medija predstavila je rezultate istraživanja “EMFA i lokalni mediji”. Ona je istakla da se obaveze koje se odnose na sve pružaoce medijskih usluga odnose i na lokalne medije. To podrazumeva objavljivanje podataka o vlasništvu, iznose javnih sredstava dobijenih za državno oglašavanje kao i ukupni godišnji iznos prihoda od oglašavanja od drzavnih organa/entiteta iz zemalja koje nisu EU. Pružaoci medijskih usluga trebalo bi da usvoje interne zaštitne mehanizme (interna pravila, kodekse, uredjhivačke smernice) kako bi garantovali nezavisnost uređivačkih odluka, navela je Blagojev.